Izveštaj UN potvrđuje: legitimni i hitni zahtevi stanovnika Bora i Krivelja za zaštitom njihovih prava više se ne smeju ignorisati

Beograd / Bor / Krivelj / Ženeva, 10. jun 2026.

Izveštaj Radne grupe UN za biznis i ljudska prava, koji će krajem juna biti predstavljen pred Savetom UN za ljudska prava, potvrdio je ono na šta stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela već dugo ukazuju kada je reč o uticaju rudarskih aktivnosti u istočnoj Srbiji. Izveštaj ukazuje na ozbiljne probleme u Borskom okrugu i upozorava da ekonomski ciljevi nisu na odgovarajući način usklađeni sa održivim korišćenjem resursa, zaštitom ljudskih prava i zaštitom životne sredine.

Izveštaj je sastavljen nakon zvanične posete Radne grupe UN za biznis i ljudska prava Srbiji, od 6. do 15. oktobra 2025. godine prilikom koje je radna grupa posetila i Borski okrug. Eksperti UN su razgovarali sa stanovnicima Bora, Krivelja i okolnih sela pogođenih rudarskim aktivnostima, pa nalazi izveštaja odražavaju i svedočenja zajednica čija su zemlja, voda, zdravlje i životna sredina neposredno ugroženi.

Za stanovnike Bora, Krivelja i okolnih sela, izveštaj predstavlja važno međunarodno priznanje problema na koje godinama ukazuju: od zagađenja životne sredine i pritiska na zemljište i vodne resurse, do neizvesnosti u vezi sa preseljenjem, nedostatka pouzdanih informacija o uticaju na zdravlje i životnu sredinu, kao i izostanka delotvornih mehanizama zaštite i odgovornosti.

Izveštaj naročito ukazuje na posledice širenja rudarskih aktivnosti po lokalnu zajednicu u Krivelju. Radna grupa je zabeležila oštećenja imovine i zemljišta izazvana podrhtavanjem tla usled miniranja u rudniku Veliki Krivelj i izrazila ozbiljnu zabrinutost da bi dalje širenje rudnika moglo da dovede do raseljavanja oko 400 domaćinstava i gubitka kulturnih institucija važnih za život i identitet zajednice, u okrugu u kojem vlaška zajednica već snosi nesrazmeran teret rudarskih aktivnosti.

Jasna Tomić, stanovnica Krivelja, izjavila je: „Za nas u Krivelju, poseta UN značila je da je neko konačno došao da čuje kako izgleda život pored rudnika. Izveštaj potvrđuje da se naše brige o preseljenju, zemljištu, vodi, zdravlju i budućnosti naših sela ne mogu ignorisati. Mi ne tražimo privilegije. Tražimo da živimo bezbedno i dostojanstveno, ali i da se našim zajednicama omogući kontinuitet života na nekom novom mestu. Država Srbija i lokalne samouprave ovo pitanje moraju hitno da reše.“

Izveštaj ukazuje na nerešena pitanja u vezi sa dozvolama i postupcima procene uticaja na životnu sredinu u Borskom okrugu, i navodi da postoji „malo transparentnosti“ u pogledu poslovanja kompanije Serbia Zijin Copper i njegovog mogućeg uticaja na zdravlje. Zaključuje i da se pojačani zdravstveni rizici, uključujući visoku učestalost obolevanja od raka u Boru i okolini, „više ne mogu ignorisati od strane države“.

Za Toplicu Marjanovića, inženjera zaštite životne sredine iz Bora, ovi nalazi pokazuju zašto zaštitne mere koje Radna grupa ističe moraju biti shvaćene kao obavezujući standardi za buduće postupanje: „Ključni projekti, uključujući rudarske i ekstraktivne projekte, moraju biti uslovljeni procenom uticaja na životnu sredinu, ranim učešćem pogođenih zajednica, nezavisnim javnim nadzorom i delotvornom primenom Vodećih principa UN o biznisu i ljudskim pravima. Informacije o njihovom uticaju na zdravlje ljudi i životnu sredinu moraju biti blagovremene i javno dostupne.“

Radna grupa UN poziva nadležne organe u Srbiji da propise o zaštiti životne sredine primenjuju strogo, bez izuzetaka i odlaganja. U preporukama se ističe da rudarske aktivnosti ne bi smele da budu odobrene, nastavljene ili proširene ukoliko nisu u potpunosti usklađene sa integrisanim dozvolama, kao i da poslovanje bez važećih dozvola ili uz prekoračenje dozvoljenih emisija mora dovesti do obustave rada i delotvornih sankcija. Izveštaj dodatno ukazuje na potrebu za pouzdanim, ažurnim i nezavisnim podacima o stanju životne sredine, nezavisnim procenama uticaja na zdravlje i kontinuiranim praćenjem zdravstvenog stanja stanovništva. Kada je reč o zemljištu, eksproprijaciji i preseljenju, Radna grupa jasno ukazuje da rano stupanje u posed i prinudno raseljavanje ne smeju prethoditi obezbeđivanju svih zakonskih garancija, punom i smislenom učešću pogođenih zajednica, poštovanju propisanog pravnog postupka, kao i blagovremenoj i adekvatnoj naknadi.

„Ovaj izveštaj nije samo simbolično priznanje, on mora biti osnov za konkretno postupanje institucija. To je upozorenje da se projekti koji počivaju na slabim institucijama, skrivenim rizicima i zajednicama ostavljenim da same snose posledice ne mogu predstavljati kao “razvoj”. Nijedan projekat ne bi smeo da se nastavi ukoliko nije zakonit, transparentan, podvrgnut nezavisnom nadzoru koji obezbeđuje odgovoran odnos prema ljudima čije živote, zdravlje i životnu sredinu ugrožava“, izjavila je Hristina Vojvodić, pravna savetnica u CORE.

Objavljivanje izveštaja predstavlja važnu prekretnicu. Njegovi nalazi sada stavljaju dodatnu odgovornost na institucije u Srbiji i rudarske kompanije da javno odgovore na ozbiljne navode i probleme na koje izveštaj ukazuju i da sprovedu konkretne mere za zaštitu životne sredine, zdravlja i ljudskih prava.

Primena nacionalnih propisa je ključna i mora biti znatno pojačana. Ipak, domaći pravni okvir nije dovoljan kada transnacionalne kompanije posluju u više država, prenose odgovornost kroz složene korporativne strukture i koriste razlike između pravnih sistema kako bi izbegle odgovornost.

„Predugo su kompanije zagađivale, raseljavale i nanosile štetu zajednicama bez posledica. Nalazi UN pokazuju da dobrovoljni standardi nisu dovoljni. Potreban nam je snažan obavezujući sporazum UN koji će obezbediti da korporativni profit nikada ne bude iznad ljudskih prava i da nijedna kompanija ne može izbeći odgovornost“, izjavila je Yifang Tang iz FIAN International.

Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih zajednica, zajedno sa partnerskim organizacijama, uključujući CORE i FIAN International, nastaviće da zahtevaju odgovornost pred domaćim i međunarodnim telima sve dok ne budu obezbeđeni delotvorni pravni lekovi, transparentnost i zaštita ljudskih prava.